Dug put do „Zelenog Pakla”


Image

Ili: „Kako otputovati i gledati ADAC 24 časa Nurburgringa“. Ovaj tekst treba, pre svega, posmatarati kao vodič, a tek onda kao reportažu o ovogodišnjoj trci ADAC 24 časa Nurburgringa, na kojoj je bila redakcija „Nacionalne Klase“.

 

Image
Nurburgring sa vaše desne strane!

Image Image

 

Kao što to pravila lepog ponašanja (pisanja) nalažu, ukratko ćemo predstaviti samu stazu, kao i trku, kako bi oni manje upućeni čitaoci znali o čemu ovaj tekst uopšte i govori.

Nürburgring

 

Image

 

Nürburgring, koji auto i moto entuzijasti često nazivaju i „Ring" je poznata trkačka staza, koja se nalazi u blizini grada Nürburga u Nemačkoj. Trkačka staza „Nürburgring" je izgrađena tokom 20-tih godina prošlog veka u okolini sela i srednjovekovnog zamka Nürburg u Eifel planinama. Staza se nalazi oko 70km od Kelna, 100km severno u odnosu na Mainz, odnosno 120km severnije od Frankfurta.

Staza je inicijalno bila dugačka 28,265km i ta konfiguracija je imala naziv Gesamtstrecke ("cela staza" ili "ukupna staza" u bukvalnom prevodu), a pored toga su bile tu i konfiguracije pod nazivom Nordschleife ("severni krug") dužine 22,810km i Sudschleife ("južni krug") u dužini od 7,747km. Postojao je i deo staze zvani Zielschleife ("završni krug"), poznat i pod nazivom Betonschleife, zbog betonske podloge, koji je vodio oko segmenta gde su se nalazili boksevi. Tokom 1982. i 1983. godine, uprava staze je uništila centralni deo staze kako bi se napravilo mesto za Grand Prix stazu Nurburgring, koja se od tada koristi za brojne nacionalne i internacionalne auto i moto događaje. Južni deo staze se više ne koristi, dok je severni deo staze i dalje u funkciji, te ga koriste kako razna takmičenja tako i privatna lica u terminima kada je taj deo staze otvoren za posetioce kao jednosmerni put sa putarinom.

 

Image

 

Jackie Stewart je svojevremeno dao nadimak ovoj stazi "Zeleni Pakao" i taj naziv možda i najbolje odslikava najtežu, najopasniju i najzahtevniju trkačku stazu na svetu. Isti vozač je rekao da na ovoj stazi apsolutno niti jedan vozač ne vozi ni krug više u maksimalnom tempu nego što je to zaista i potrebno. Stewart je tvrdio da svako ko tvrdi suprotno ili laže ili ne vozi brzo.

 

Image

 

Na "dugačkom krugu" se i dalje voze trke. Tokom sezone takmičari iz Rundstrecken Challenge Nurburgring (RCN) i Veranstaltergemainschaft Lagstreckepokal Nurburgring (VLN) nastupaju tokom 15 vikenda na trkama, koje okupljaju veliki broj posada i gledalaca. RCN takmičenje je takmičenje protiv štoperice, pa takmičari startuju sa po 5 sekundi razmaka i pokušavaju da što pre odvezu 200km po ovoj stazi, dok se u VLN takmičenju veliki broj posada takmiči međusobno u trajanju od 3 do 4 časa. Vrhunac svake sezone je 24 časa Nurburgringa, na kojoj se okupi preko 220 posada sa automobilima od 100 pa sve do 700KS, koje pripremaju privatni i poneki fabrički tim. Poseta ovoj trci je, kao i sve ostalo što je prati, najveća na svetu - oko 300.000 gledalaca.

 

Image

 

Još jedan detalj odvaja ovu stazu od ostalih: uprava staze tretira Seveni krug kao jednosmerni put i kao takav je priznat od strane nemačkih vlasti. Zbog ovakvog karaktera puta moguće je platiti putarinu i voziti bilo koji serijski automobil. Ogromnoj popularnosti staze van Nemačke su doprineli urednici britanske TV emisije "Top Gear" pa je nakon emitovanja epizode u kojoj su imali reportažu o ovoj stazi dramatično povećan broj novih vozača, mahom iz Velike Britanije. Činjenica da je u pitanju privatan put, vozači koji dožive udes pored saniranja štete na svom vozilu i eventualnih medicinskih troškova, moraju snositi odgovornost i za štetu nastalu njihovom vožnjom. Oštećena ograda, zaustavljanje saobraćaja zbog nepokretnog vozila, zaustavljanje saobraćaja zbog ulja na asfaltu, uklanjanje ulja sa staze su troškovi koji veoma lako mogu da dostignu nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada EUR! Naravno sve ovo pod uslovom da je udes bio benigne prirode i da nije bilo povređenih učesnika. Medicinsko osiguranje, lokalne šlep službe, automobilska osiguranja i rent-a-kar službe ovaj put najčešće tretiraju kao trkačku stazu, tako da standardne klauzule osiguranja verovatno neće važiti, te u tom slučaju je najbolje da se unapred raspitate ukoliko želite da krenete put Nordschleife-a.

 

Pripreme za putovanje

 

Svako putovanje započinje prvim korakom. Upravo taj korak je i najteži kada su u pitanju građani Srbije. Sigurno. Danima čitamo kako naši političari „naporno rade" na tome da nam olakšaju proces dobijanja viza.

 

Image

 

Na našu žalost, ti političari nikad nisu stajali u redu za vizu - mi jesmo. Red ispred Ambasade Nemačke se formira već oko ponoći, a mi smo tamo bili oko 5 ujutro. U sedam ujutro službenici ambasade počinju sa pravljenjem spiskova, tako da smo mi stigli na red oko 8 ujutro, na samom početku druge grupe od 100 ljudi. Svaki put u ovakvim redovima do izražaja dolazi sve ono najgore čega se sećamo iz godina depresije i sankcija - guranje, laktanje, znojavi ljudi koji su doputovali iz unutrašnjosti i koji su celu noć čekali red, konfuzija, nesigurnost. Sve ono sa čime, realno, ne želite da se susrećete. Nakon što smo dobili svoje redne brojeve, rečeno nam je da ćemo na red za predavanje dokumenata doći oko 11.30 tog jutra. Naravno, tih 11.30 se pretvorilo u 13.30, pa u 14.30, a onda lagano i u 15.30, da bi smo tek negde oko 16 časova konačno predali sve papire.

 

Image

 

Vize se izdaju za 4 radna dana i naravno na papiru, koji smo dobili je pisalo u koliko sati da se pojavimo. Nakon četiri radna dana, u zakazano vreme ispred Ambasade je bilo oko 100 ljudi, koji su svi čekali pasoše - sa ili bez viza. Nakon još dva časa čekanja, pasoši su bili u našim rukama. Srećom, sva četiri člana redakcije „Nacionalna Klasa" su dobila vize.

Zašto ovoliko priče o vizama? Zato što je stvarno ogroman problem obezbediti potrebnu logistiku za ovako dugo putovanje, a sve vreme ne znajući da li ćete uopšte negde i ići. Pogotovu kada je u pitanju trka poput 24 časa Nordschleifea, gde su hoteli u široj okolini bukirani još početkom godine. Dakle, ako ne radite u firmi koja može da vam obezbedi vize, morate da imate dugoročniji plan nego gomila srpskih političkih stranaka, koje nam upravo sada kroje sudbinu.

 

Smeštaj

U zavisnosti od toga šta zapravo i želite, postoji čitav niz mogućnosti za smeštaj. Naravno, hoteli su ono što uvek prvo pokušavamo da rezervišemo. Nažalost, u okolini staze postoji relativno mali broj hotela, koji ni izbliza ne mogu da pruže dovoljno kapaciteta za ogromnu količinu učesnika i gledalaca. Hotele uglavnom bukiraju organizacija i učesnici i to do 50-tak km u krug. U okolnim gradićima kao što su Adenau ili Mullenbach malobrojni hoteli su rezervisani skoro celu godinu unapred za ove termine, tako da su najrealnije opcije hotelskog smeštaja u gradovima Koblenz ili Keln. U slučaju da se odlučite za ovu opciju, treba naglasiti da su gužve u popodnevnim i noćnim časovima, tokom kvalifikacija i trke, ogromne tako da ova opcija i nije najpraktičnija.

Druga mogućnost su brojni pansioni i privatni smeštaj, kojih ima stvarno mnogo u okolnim gradićima, tako da se možete pozicionirati veoma blizu staze po veoma pristupačnim cenama i uz solidan komfor. Pansioni i privatan smeštaj su problematični za pronaći ukoliko već niste bili na samoj stazi ili ne poznajete nekog ko bi znao gde da tražite smeštaj. Jedan od dobro kotiranih pansiona, npr. je Sliders Guest Hause, a ukoliko ste strpljivi, putem interneta možete pronaći i čitav niz drugih.

Najlakša, najpristupačnija i najmasovnija opcija je kampovanje. U okolini staze postoji nekoliko stalnih kampova, dok se 10-15 dana pred trku pojavi i čitav niz privremenih, u kojima se može naći smeštaj bukvalno na dan trke po ceni od oko 10-tak EUR po osobi. Takođe, veliki broj klubova ljubitelja posebnih modela ili marki se okuplja i svi oni imaju svoje kampove, tako da njihovi članovi mogu lakše da unapred obezbede mesto za kamp.

 

Image

Image

Image

Image

 

Mi smo, na našu sreću, uz pomoć našeg člana foruma uspostavili kontakt sa Opel Klub Srbija udruženjem, preko kojih smo rezervisali mesta u OPC Race Camp-u. Ukoliko možete razervisati smeštaj unapred, kada su ovakve manifestacije u pitanju, to je uvek veliki plus.

Većina klubova ljubitelja pojedinih marki je imala svoje kampove, a jedan od najvećih je bio Nissan-ov, čiji su organizatori za ovu trku pripremili i Nissan GT-R model, koji je defilovao stazom u nekoliko navrata, a bilo ga je moguće videti i u „Paddocku".

OPC Race Camp

 

Image

 

Opel Perfomance Center ima svoje istureno odeljenje za testiranje u samoj blizini Nurburgringa, pa je OPC Race Camp uz, očiglednu, pomoć OPC-a svoj kamp imao na samo 50-tak metara od GP dela staze (tik uz Dunlop krivinu).

 

 

U OPC Race Camp-u su svim kamperima na raspolaganju bile osnovne kamperske potrepštine, kao što su podloške za šatore i vreće sa peskom. Takođe tu su i toaleti, električna energija kao i specijalan kontejner u kome su se nalazile tuš kabine. Ukoliko nemate kamp prikolicu, a ne želite da se maltretirate sa šatorima, uvek postoji mogućnost da spavate u kolima, za šta će vam trebati jedino vreća za spavanje.

 

Image Image

Image

 

Vreća je stvarno neophodan rekvizit, zato što vreme u Eiffel planinama tokom maja meseca na severu Evrope sigurno nije onakvo kako je kod nas poslednjih godina. Tokom noći temperatura može da se spusti i na 7-8C, kiša i vetar su sasvim normalni, a nije za iznenađenje ukoliko počne da promiče i neka susnežica. U skladu sa ovim vremenskim prilikama, potrebno je poneti i adekvatnu garederobu, što dodatno komplikuje ceo put zbog stvarno velikog broja odevnih predmeta, koje morate nositi sa sobom. Ne zaboravite da je 2007. godine na stazi bila neverovatna provala oblaka, zbog koje je start trke odložen za skoro dva časa, da bi tokom noći na stazi bila gusta magla, zbog koje je opet došlo do višečasovnog prekida trke.

 

Image

 

Image

 

Centralni segment OPC Race Camp-a je bilo restoran gde smo preko nekoliko velikih TV uređaja mogli da pratimo direktan prenos trke, zatim nekoliko konzola na kojima su mlađi mogli da se zabave vozeći virtuelnu trku, WiFi internet i, najvažnije, restoran.

 

Image

 

Image

 

Image

 

Kako je OPC Race Camp imao pod svojim okriljem i dve fabričke postave u Opel Astra OPC modelima, koje su nastupale u SP3T klasi, vozači tih automobila, kao i drugi poznati vozači tesno povezani sa OPC-om su tokom 4 dana, koliko je kamp funkcionisao, dolazili i držali predavanja o trkačkoj vožnji.

 

{jwplayer}ring08_opckamp|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
OPC Race kamp i zvuk trka u pozadini


 

 

ADAC 24 časa Nordschleife

Početak prvog dana u OPC Race Camp-u nije mogao bolje da počne. Prvo što se može čuti na dan trke je vrisak Volkswagen 1,6 FSI motora, koje koriste bolidi ADAC Formula Masters takmičenja. Jutanje zagrejavanje za brojne takmičare, koji su nastupali u pratećim takmičenjima su počela već od 7 časova izjutra, tako da za ljubitelja automobilskih trka teško da je zamislivo bolji početak dana.

 

 

Ljudi iz OPC Race Camp-a su nam objasnili kako funkcioniše sistem ulaska na stazu, premeštanja sa krivine na krivinu, internog transporta tako da smo krenuli put ulaska na GP Nurburgring.

 

{jwplayer}ring08_formula|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
ADAC Formula Masters

 

Nakon ulaska, penjemo se uz nekoliko desetina stepenica, dok buka motora počinje da biva sve nesnosnija. Zvuk nije onaj, koji smo čuli jutros, proveravamo u satnici i ustanovljavamo da su i sada u pitanju BMW 1,6 litarski motori, ali ovog puta sa turbo punjačima. I konačno, dolazimo do vrha tribina odakle puca sjajan pogled na kompletnu Dunlop krivinu kao i na prilazak i samu Michael Schumacher „S" šikanu. Vozači Mini Challenge takmičenja jure u Mini Moris Cooper S automobilima i izmamljuju nam svima osmehe. Ne toliko zbog činjenice da ih na stazi ima preko 30, već to što smo znali da će nakon toga na stazu izlaziti sve snažniji i snažniji automobili.

 

{jwplayer}ring08_mini|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
ADAC MINI Challenge

 

I kao po komandi, u vidnom polju, a i u kadru našeg fotografa Nebojše Lukića pojavljuju se vozači iz ADAC Pro Car takmičenja u dosta snažnijim vozilima.

 

 

Nakon toga, krećemo ka startno-ciljnom pravcu. Da bismo stigli do tamo, potrebno je izaći sa same staze (pri čemu dobijate kontrolnu kartu, kako biste mogli ponovo da uđete na stazu) i pešačiti dobrih 20-tak minuta. Odlučujemo da prvo odemo do bokseva, koji se nalaze sa druge strane samog "pit-lejna". Ogromna količina automobila, koji su već voženi ili će tek biti voženi, kao i čitav niz sigurnosnih, pratećih, servisnih ili medicinskih vozila je takođe prisutan. Za svakog ljubitelja automobila, pravi melem za oči i uši. Formula Master vozači ulaze u "paddock" u isto vreme kada i mi. Brojne sudije sa pištaljkama u ustima sklanjaju brojne posmatrače da bi male "formulice" mogle da prođu. Zvuk malenih 1,6 litarskih FSI motora, natrimovanih za Formulu Masters je iznenađujući. Nemiran rad na niskom broj obrtaja i dosta turiranja prilikom pokretanja i laiku mogu da daju do znanja da su u pitanju sportski motori, kojima je cilj samo postizanje što je moguće boljih performansi.

 

 

Taman kada se buka i zbrka, nastale prolaskom Formula Masters vozača, malo smiruju čuje se zaglušujuća buka iz drugog dela parkinga odakle počinju da se pojavljuju GT monstrumi. U pravom smislu te reči. Prvi je Lamborghini Gallardo, čiji V10 motor prosto hoće da usisa sve i svakoga ko se nalazi blizu automobila. Sudije opet upadaju u histeriju i još užurbanije uzvikuju upozorenja posmatračima ili koriste pištaljke. Pojavljuju se i koordinatori, koji imaju slušalice sa mikrofonima i koji nadziru izlazak GT automobila na stazu. Svetlosne godine dele naš auto sport i ovo što smi imali prilike da vidimo. Naš autosport može nazvati spontanim okupljanjem, a ne organizacijom.

O brdskim i reli trkama tek ne vredi trošiti reči u odnosu na ovu organizaciju. Iz gužve se pojavljuje Ferrari F430 čiji vozač veoma liberalno dozira gas, na veliko oduševljenje kompletne redakcije Nacionalne Klase. Zatim dolazi američki "small block" V8 - Corvette C6! Osećate podrhtavanje duboko u dnu stomaka, a plombe počinju da poskakuju unutar kutnjaka. Sve se drma. Corvette odlazi i mislimo da je sve posle toga samo lošije. Varamo se. Grdno! Stiže Ford GT, čiji V8 sa kompresorom proizvodi NESNOSNU buku. Zvuk daleko, daleko jači od Corvette, a opet isto tako dubok. Bukvalno moramo da otvorimo usta da bi nekako izjednačili pritisak, dok se GT nije udaljio. Članovi redakcije se međusobno traže pogledima po ogromnoj gužvi i zaprepašćeni pogledi govore da su osećanja bila identična. Naježena koža je ostala naježena još dosta dugo posle tih nekoliko minuta tik uz GT automobile. Ono što je zanimljivo je da su to automobili GT3 klase. Kako li izgleda čuti GT1 automobile???

 

{jwplayer}ring08_boks|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Atmosfera u paddocku

 

Tumaramo po paddocku i nakon izlaska GT Masters vozača, koji po programu treba da voze trku u trajanju od jednog časa. Program, takođe, govori da bi trebalo da vidimo i Porsche RS Spyder-e. Nažalost, prekasno shvatamo da će fabrički Porshce vozači voziti Team Essex i Van Merksteijn RS Spyder automobile samo po starom delu staze! Kakav promašaj!

Nažalost, predaleko smo da bi mogli bilo šta da promenimo i nastavljamo sa tumaranjem po paddocku. Vozači Falken-a daju intervjue pored Nissan 350Z i, verovatno, obećavaju dobre rezlutate. Mi znamo da japanski timovi nemaju šta da traže na ovoj stazi, pa se upućujemo ka zanimljivijim automobilima. Volkswagen Motorsport je sa ponosom ostavio otvoren šator u kome se šepure tri VW Scirocco R-Line trkačka automobila. Imena napisana na vratim tih automobila su poznata i bude strahopoštovanje svakome ko se iole razume u autosport. Hans Joackim Stuck i Carlos Sainz - u istom automobilu... Toliko o tome. Nastavljamo dalje i nailazimo na vozilo Playstation generacije - Nissan GT-R. Lepe promoterke, lep automobil, lepe felne, lepe specifikacije. Ipak, ništa više od lepog paradnog vozila.

 

 

Prolazimo i pored Aston Martina, koji i ove godine veoma naporno radi da pokaže kako engleska kompanija sa izuzetno dugačkim trkačkim nasleđem ima sposobnost da sa skoro serijskim modelima pokuša da se okuša na najtežoj trci na svetu. Porschei su bukvalno na svakom koraku, pa su nekako prestali da nam budu zanimljivi. U jednom delu paddocka kao da su svi BMW-i grupisani. Čitav niz BMW Z4M modela, brojni E46 i E36 BMW, kao i poneki M Coupe. Totalno neprimetan stoji i E90 BMW 320d. Možda naizgled nebitan automobil, ali po svim indikacijama u pitanju je BMW trkački dizel motor sa kojim bi ovaj proizvođač mogao da nastupi u FIA WTCC takmičenju. Da je u pitanju ozbiljan razvojni program, govore i BMW fabrički vozači: Augusto Farfus, Jorg Muller, Frederik Ekblom i Sorlie Stian. U boksevima koji su sa jedne strane okrenuti ka paddcku, a sa druge ka samom pit-lejnu se nalazi po 5-6 automobila, skoro jedan na drugome. Specifičnost ove trke je da timovi moraju da dele bokseve i da se dosta mehaničarskog posla mora odigravati u saradnji sa drugim timovima, sa kojima se deli boks.

 

 

Nebo počinje da biva sve tamnije, kiša počinje da promiče i odlučujemo da je pametnije da pređemo na tribine, koje se nalaze sa druge strane startno-ciljnog pravca. Prolazimo ispod staze, podvožnjakom, i dolazimo do ulaza na tribine. Tu ponovo ulazimo na stazu i idemo ka glavnim tribinama. Prvo smo se smestili na Bilstein tribinu, koja se nalazi na ciljnom pravcu na samom prilazu krivini 1. Sa leve strane se nalazi poznata Mercedes tribina, dok se sa desne strane nalaze T3 tribine, koje se prostiru skoro duž kompletnog startno-ciljnog pravca. Ulazimo pomoću kontrolnih kartica, u podnožju tribina lokalni ugostitelji nude ogromne količine "wursta" (kobasica) i drugih mesnih prerađevina. Naravno, pivo se toči na istim tim lokacijama, tako da je svakome omogućen potpuni ugođaj. U trenutku kada smo se popeli na Blistein tribinu GT Masters trka je već bila u završnoj fazi.

 

{jwplayer}ring08_gtmasters|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
ADAC GT Masters trka

 

Dugačak startno-ciljni pravac, veoma spora i veoma neugodna prva krivina su bili pravo ispred nas, pa smo mogli da sa velikim uživanjem gledamo veoma agresivna kočenja veoma lepih i, nama, veoma retkih automobila. Tribine su bile polu-prazne, ali ono što je moglo veoma lako da se ustanovi je da su nemački gledaoci veliki ljubitelji autosporta. Vozač jednog od Porsche-a je imao dosta problema sa automobilom, pa je svako kočenje za T1 bilo ispraćeno blokiranjem točkova i uzastopnim promašajima idealne putanje. Svi gledaoci su sa velikim oduševljenjem pozdravljali dolazak ovog vozača, a aplauzom je nagrađivana svaka njegova greška.

 

 

 

Nakon što je trka završena, odlučili smo da se vratimo u "bazu". Nakon što smo pripremili opremu za eventualnu kišu, koja je bila sve izvesnija, i što smo obavili brzi "pit-stop" u OPC restoranu, ponovo smo bili na Nurburgring GP stazi, na Dunlop krivini. Start trke ADAC 24 časa Norschleife-a je bio podjednako uzbudljiv. GP staza ima veoma izražene promene nagiba, koji se uživo daleko bolje vide nego kada gledamo neki TV snimak. Spust ka Dunlop krivini i uspon ka Michael Schumacher S krivinama je daleko, daleko, ozbiljniji nego što bi ikada pomislili gledajući trku preko TV ekrana. Komentator je označio početak trke, a najava uskoro nadolazećih automobila prve startne grupe je bio helikopter, da bi samo nekoliko trenutaka kasnije Zackspeed Viper GTS-R neverovatnom brzinom proleteo u žestokom duelu sa Hankook-H&R Porsche posadom.

 

{jwplayer}ring08_start|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Start 24h trke i maestralan zvuk Viper GTS-R

 

Image

 

Na našoj tribini je bilo i sedište OPC ljubitelja, u čijem smo kampu mi i odsedali, koji su željno čekali start druge grupe vozila. Trka se zbog velikog broja posada, startuje u nekoliko faza - po 50 automobila kreću u određenim vremenskim intervalima, kako bi se sprečilo mešanje automobila sa dramatično različitim performansama (najslabiji automobil na stazi je bio Fiat 500 sa oko 100KS, dok su najsnažniji imali preko 500KS). U drugoj grupi su bili vozači OPC Race Camp-a, koje su naši domaćini veoma bučno pozdravili. To je još jedan od aspekata ove trke, koji su veoma zanimljivi. Večina posmatrača ima svoj omiljeni tim i svi oni veoma žustro navijaju za svoje miljenike.

 

 

U popodnevnim časovima, konačno, odlazimo na stari deo staze - čuveni Norsdschleife. Konačno! Autobus nas vozi kroz okolna mestašca, probijajući se kroz ogromne količine automobila na drumu i gledalaca, koji se, baš kao i mi, pomeraju sa jednog na drugi seo staze. Iako je sama staza dugačka oko 25km, lokalni putevi ne idu uz samu stazu, tako da je put autobusom kroz veliku gužvu do krivina Pflantzgarten I i II bio izrazito dugačak. I konačno stižemo na Pflantzgarten-e. Segment staze, poznat po neravninama, je nakon brojnog gledanja video snimaka viđen po prvi put uživo. I to je jako teško opisati rečima. Porschei jednostavno PROPADNU na prvom segmentu ove deonica. Bukvalno.

Ogromna žičana ograda ne dozvoljava da imate nesmetan pogled na stazu, što lokalne gledaoce nije sprečilo da sagrade brojne skele uz ogradu i da sa visine od 4-5m na miru gledaju automobile bez ograde ispred njih. Svi gledaoci su naoružani rancima u kojima se nalazi, mahom, pivo i poneki paket rošitlja, kao i rasklopivim stolicama i povećim kišobranima. Slična situacija je i na samim skelama, koje neretko imaju i po nekoliko spratova, tako da imate prizemlje, mezanin, prvi i drugi sprat! I svi oni imaju svoje stolice, hranu, piće, frižidere i ostale rekvizite.

 

 

Tokom noći stari deo staze se pretvara u pravu feštu, pale se velike logorske vatre, ispiajuju se alkoholna pića u ogromnim količinama, prave se roštilji i...gleda se trka. Možda će na prvi pogled izgledati da je većina prisutnih tu samo zbog piva i roštilja, međutim svi gledaoci veoma dobro znaju ko je na kojoj poziciji, šta se dešavalo u toku noći, ko se bori za poziciju i kome se šta pokvarilo.

 

{jwplayer}ring08_dunlopnoc|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Prolazak Viper-a tokom noćnih časova na Dunlop krivini GP staze

 

Prosto neverovatno, ali i istinito. Naravno, ne treba trošiti reči da u pravom saobraćajnom kolapsu vozači i dalje poštuju pravila, tako da "srpske" tehnike obilaženja kolone kontra trakom, žutim trakom ili preko trave niko ne upražnjava. Delom zato što se Nemci kao nacija, stvarno mogu nazvati dobrim vozačima, a delom zato što nemačka saobraćajna policija zaista i radi svoj posao. Srpsko poimanje "dobrog vozača" se u nemačkoj može završiti samo nekom većom novčanom kaznom ili, eventualno, deportacijom!

 

{jwplayer}ring08_mercedesarena|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Ponoćno gledanje trke iz Mercedes Arene. Kiša je počela da pada pa otud i zanošenja automobila na kraju ciljnog pravca

 



Tokom narednog dana, obišli smo drugi deo Nordschleife-a.

 

{jwplayer}ring08_exmuhle|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Ex-Muhle krivina

 

Krenuli smo od Ex-Muhle krivine, gde automobili moraju da savladaju neverovatno strm uspon, pa smo, polako, obišli Breidsheid i probijali se kroz gusto žbunje sve do Wehrseifen-a.

 

{jwplayer}ring08_wehrsfein|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Wehrsfein krivina

 

 

Kampovi su već tokom jutarnjih časova počeli ubrzano da se prazne, razne priručne skele su već rasklapali njihovi projektanti i izvođači i pakovali ih prikolice pikapova, kamiončića ili traktora. Ništa neobično za Norschleife - ipak se većina gledalaca iz okoline staze pretežno bavi poljoprivrednim poslovima.

 

{jwplayer}ring08_exmuhle2|512|288|#ffffff|false{/jwplayer}
Breidsheid krivina


 

Mi smo, poučeni brojnim iskustvima, bili prilično nervozni da nas ne uhvati gužva nakon završetka trke, imajući u vidu da nas je čekao solidan put prema Minhenu od preko 500km. Srećom, nervozi nije bilo mesta pošto su putevi, koji vode ka nekolicini autoputeva, bili daleko manje opterećeni nego što smo očekivali.

 

 

Sve u svemu, fantastičan događaj, tokom kojeg nas je pratilo prilično dobro vreme - što je stvarno velika sreća, znajući kakvi su standardni vremenski uslovi na ovoj trci. O nastavku našeg puta čitaćete uskoro, a o rezultatima trke možete pročitati više u našem izveštaju.

 

Auto Godine 2015

Twitter

Facebook

Nacionalna Klasa

Login or Register

LOG IN